Fudbalski klub radnika novosadske fabrike “Kabel” osnovan je u proleće 1932. godine. Ime kluba koje danas nosi datira jos od njegovog osnivanja. Po osnivanju kluba uz pomoć fabrike i dobrovoljnih priloga samih radnika kupljena je oprema i napravljeno je prvo igralište. Igralište se nalazilo iza nekadašnjeg “Kulpina”. Na igralištu je napravljena mala zgrada sa stanom za domara i sa prostorijama koje su služile kao svlačionice. Sve vreme do rata predsednik je bio Jovan Kurc. Ilija Buhajmer je uz Jovana Kurca bio drugi čovek kluba. Stanovao je na igralištu, i bio istovremeno igrač, trener i domar.

Sve do početka drugog svetskog rata klub se takmičio u najnižem rangu. U to vreme Novosadska liga brojala je 8 – 10 klubova. Pred sam početak rata klub je ostao bez igrališta, zbog izgradnje zgrade finansijske uprave. Narednu sezonu FK “Kabel” je odigrao na igralištu FK “Trgovački”. Predratni period karakterističan je po tome što akcenat nije bio na takmičarskim rezultatima i uspesima već na okupljanju i razonodi.

Za vreme okupacije, odnosno 1941. godine, klub je bio na pragu MB Mađarske lige. Tada je povedena kampanja protiv kluba preko štampe i u fudbalskim forumima. Posle poništavanja dobijene utakmice, rukovodstvo kluba donosi odluku o povlačenju iz svih zvaničnih takmičenja. Nezvanično klub nastavlja sa aktivnostima, a zvanično je rasformiran i tako će ostati sve do kraja drugog rata. 

Posle završetka drugog rata, 1945. godine, ponovo je formiran klub radnika sa predratnim imenom. Ime je ostalo do današnjih dana sa izuzetkom 1947. godine kada je na inicijativu Saveza sindikata metalskih radnika ime promenjeno u FK “Metalac”. Ime “Metalac” je bilo u upotrebi svega nekoliko meseci. 

Život i rad do 1948. godine odvijao se na igralištu Eđšega. To je prostor pored stadiona FK “Vojvodina” prema bulevaru. Podstanarstvo, odnosno iznajmljivanje terena za trening i utakmice prestaje 1948. godine.

Iako bez saglasnosti grada, nalazi se i uređuje teren na prostoru gde se danas nalazi ulica Narodnog Fronta na Limanu III. 
Teren se ovde nalazio svega nekoliko meseci jer je to zemljište bilo predviđeno za obrađivanje i izdavano je građanima u zakup. Klubu se oduzima taj teren a za uzvrat mu se daje lokacija gde se igralište i danas nalazi. To je bilo močvarno zemljište u koje je trebalo uložiti mnogo truda da bi se osposobilo za korišćenje. Fabrika je obezbedila materijal dok je rad realizovan kroz radne akcije.

Do 1952. godine svlačionica se nalazila u prostorijama obližnje kuće (staklara Malivuk). Kao što je trebalo više od dve godine da se zemljište uredi i zgrada izgradi, tako je bilo i sa ostalim objektima na igralištu. Tako je betonska ploča za rukometno, odbojkaško i košarkaško igralište napravljena 1968-69. godine. Tribina, odnosno klupe i sedišta su u više mahova pravljene, popravljane, doterivane i proširivane. Razne sprave, rekviziti za trening, takođe su pravljeni, popravljani i usavršavani u više mahova. Ograda je prvobitno bila od žice, zatim od dasaka a danas je od betona.

Najveći uspeh je ostvaren krajem 80-tih kada se FK “Kabel” jednu sezonu takmičio u drugoj saveznoj ligi sa FK “Leotar”, NK “Šibenik”, RFK “Novi Sad”, NK “GOŠK Jug”, FK “Spartak”…. 

i organizovaniji rad u klubu počinje od 1952. godine. Uprava angažuje za stručni rad tadašnjeg trenera podmlatka FK “Vojvodina”, Ratomira Valoka. Sa njim u klub prelazi skoro ceo podmladak Vojvodine iz kojeg su kasnije izrasli zapaženi igrači: Blažić, Kozlina, Milutinović, Krakanović… Tada počinje da se poklanja veća pažnja podmlatku. Taj period je karakterističan po tome što se u roku od dve godine prelaze dva stepena. Najistaknutiji igrači iz tog perioda bili su: Kristović (centarhalf) i Jockov (centarfor). Jockov je u toku prvenstva postigao 40 golova. To je period kada počinje više da se ulaže u opremu i rekvizite za trening. Obezbeđen je veći broj lopti, prepone, golići…

1953. i 1954. godine Kabel je učestvovao na prvomajskom turniru u Zagrebu, koji je organizovao “Rade Končar”. Turnir je imao internacionalni karakter. Pozivani su radnički klubovi većih preduzeća sa kojima je saradjivao “Rade Končar”. Prve godine su učestvovali: FK “Kabel”, FK “Elektrostroj”, FK “Voest” iz Linca i FK “Triestina” iz Trsta. Kabel je zauzeo prvo mesto i osvojio pehar. Sledeće godine na turniru su učestvovali: FK “Kabel”, FK “Voest”, NK “Tresnjevka” i FK “Pireli” (Milano) – Kabel je bio treći.

1959. godina – Kabel 5 : 2 Vojvodina II

1968. godine počinje novi uspon FK “Kabel” na svim poljima. Prethodne godine, zbog reorganizacije takmičenja “Kabel” se našao u najnižem stepenu takmičenja. Nova uprava postavlja novu organizaciju u klubu. Stručni rad sa prvim timom preuzima Ladislav Berček. Naredne tri godine su veoma plodne, jer se posle svake prelazilo iz nižeg u viši stepen takmičenja. Tako iz najnižeg stepena preko područne i zonske lige, ekipa 1970. godine dospeva u članstvo Novosadsko-sremske lige.

1973. godina važna je za dalji organizacioni uspon kluba. Ekipa se potpuno konsoliduje. Uporedo sa razvitkom na organizacionom i igračkom planu, dolaze i zapaženiji rezultati. 1973. godine osvojeno je drugo mesto u Novosadsko-sremskoj ligi. No, već naredne godine “Kabel” je osvojio titulu prvaka i u dve kvalifikacione utakmice sa FK “Železničar” iz Inđije pokušao da se domogne Vojvođanske lige. Prva utakmica odigrana je u Inđiji 23.06.1974. godine. 

Železničar 1 : 0 Kabel

Kabel: Bilić, Tomčić, Milinković, Hrnjak, Tuvić, Vujkov, Rajković (Despotović), Milić, Mandić (Lambi), Marinković, Tiselj

U novinskim izveštajima između ostalog pise: “Drugo poluvreme pripalo je u potpunosti ekipi “Kabela”, a najviše zasluga ima Lambi, koji je povezao redove gostiju i sa malo više snalažljivosti navalnih igrača “Kabela”, mogli su postići povoljniji rezultat.

Kabel 0 : 0 Zeleznicar

Revans utakmica odigrana je 29. juna u Novom Sadu, na igralištu kraj Štranda. Bilo je oko 1000 gledalaca, a sudio je g.Pančić iz Bele Crkve. Utakmica je završena 0 : 0 i u Vojvođansku ligu je otišla ekipa iz Inđije. Dakle u prvom pokušaju “Kabel” nije uspeo. Za “Kabel” su igrali: Bilić, Tomčić, Čanković (Despotović), Hrnjak, Vujkov, Rajković, Marinković (Stanimirov), Milić ,Mandić, Lambi i Tiselj.
“Mada su pre početka ove utakmice sve šanse davane Novosađanima, a tako nešto garantovao je i minimalan poraz, mladići trenera Đorđa Klipe nisu uspeli ni jednom da pogode mrežu izvrsnog golmana Zrnića a pri tom, i to se mora reći, sreća im je u potpunosti okrenula leđa. Kako drugačije objasniti mnoge zrele prilike pred golom gostiju koje navalni kvintet “Kabela” nije uspeo da iskoristi. Impresionirani valjda važnošću susreta “crveno-crni” su grešili početnički, pa su se mnogi u gledalištu pitali: da li je, to ona ekipa koja je u Novosadskoj ligi postigla vise od 100 golova.”

Vojvođanska liga – konačno 

1975. godine “Kabel” je osvojio titulu prvaka Novosadske lige i stekao pravo da se bori u kvalifikacijama za članstvo u Vojvođanskoj ligi. Protivnik je bio FK “Jedinstvo” iz Stare Pazove. Prva utakmica odigrana je 29.06.1975. u Novom Sadu. Pred oko 1000 gledalaca sudio je g.Brankov iz Melenaca.

Kabel 2 : 2 Jedinstvo

Kabel: Bilić, Tomčić, Vince, Vujkov, Tuvić, Marinković, Prodanov, Brkić (Sabo), Đurić, Đurović (Malinović), Sentivanac.

Strelci za Kabel: Tuvić u 38. i Marinković u 40.minutu, a za goste iz Stare Pazove oba gola dao je Kristić.

Novinari su tada beležili: “Teško je poverovati da će Novosađani uspeti da se plasiraju u Vojvođansku ligu. Nije reč o pomanjkanju želja za pobedom već o izuzetnoj nepeciznosti navalnih igrača i o neshvatljivoj indolentnosti odbrane koja je dopustila da dva puta bude uhvaćena “na spavanju” što je bilo dosta da se na kraju raduju gosti.

Revanš je odigran 06.07.1975. u Staroj Pazovi pred oko 3500 gledalaca. Sudio je g.Radojčić iz Subotice. 

Jedinstvo 1 : 1 Kabel (2 : 4 penalima)

Kabel: Bilić, Tomčić, Vince, Rajković (Antić), Tuvić, Marinković (Sabo), Malinović, Brkić, Đurić, Vujkov, Prodanov

U regularnom toku bilo je 1 : 1, isto toliko i posle podužetaka, a boljim izvođenjem jedanaesteraca FK “Kabel” po prvi put u svojoj istoriji uspeo je da izbori status Vojvođanskog ligaša.

“Nastavak od dva puta po petnaest minuta promenio je situaciju. “Kabel” je delovao znatno smirenije i već u 92. minutu imao šansu za pobedu.” 

“Dnevnik” o izvođenju penala piše: “…Tuvić je realizovao jedanaesterac a Belanović je promašio. Đurić je sigurnim udarcem povećao prednost gostiju, a Gubečka promašio i prvi i ponovljeni jedanaesterac. Ni Vujkov nije bio dovoljno priseban pa je penal ostao neiskorišćen. Jovanović je smanjio vođstvo Novosađana i probudio nadu Pazovčana, ali je Tomčić vratio prednost. Kohut je pogodio stativu i to je bio kraj.

Prvi “Kabelov” vojvođanski ples trajao je samo dve sezone, ali i to je bilo dovoljno da se zaključi da će budućnost biti veoma lepa i uspešna.

Stoje: Vujkov, Medić, Antić, Bajić, Đurović, Stojanović, Beljanski, Bilić, 
Vemić, Klipa (trener)
Čuče: Vince, Tomčić, Sentivanac, Rapić, Brkić, Tadić, Mazić i Jelić

Treće kvalifikacije za ulazak u Vojvođansku ligu FK “Kabel” igrao je 25.06. i 02.07.1978. godine, sa ekipom “Radničkog” iz Nove Pazove.

Radnički 1 : 1 Kabel

Kabel: Bilić, Brkić, Sentivanac, Tuvić, Simun, Jelić, Dragaš, Popović (Čičić), Mandić, Bajilo, Ćurković

Strelac: Bajilo (25.minut)

“Domaćini su došli u vođstvo udarcem sa bele tačke a nepogrešiv egzekutor bio je Brkić. Tek posle gola “Kabel” se oslobodio pritiska i krenuo u napade a ubrzo je i izjednačio. Dragaš je izveo slobodan udarac, usledila je nesigurna intervencija golmana Velebita od koga se lopta odbila do prisebnog Bajila koji loptu šalje neodbranjivo u mrežu.”

U revanš utakmici 02.07.1978. godine na igralištu kraj Štranda pred oko 2000 gledalaca sudio je g.Francuski iz Zrenjanina.

Kabel 2 : 1 Radnički

Kabel: Bilić, Brkić, Sentivanac, Tuvić, Šimun, Jelić, Dragaš, Popović, Čičić (Petković), Bajilo (Matović), Ćurković

Strelci: Popović i Dragaš

“…Po običaju lopta je veoma brzo preneta na polovinu “Kabela” a tu ju je pred golom zahvatio novajlija Ranković i sproveo u gol. Tajac je trajao samo 4 minuta. Videvši da će ceo trud dug godinu dana otići u nepovrat “kabelovci” su konačno zaigrali ubojitije i angažovanije. Slobodan udarac sa leve strane izveo je Sentivanac a u buketu igrača najviši je bio Popović koji je loptu zahvatio glavom i lobovao istrčalog golmana Velebita. Gol odluke pao je u drugom produžetku u 112. minutu. Najiskusniji igrac domacih Radoje Dragaš odlučio se na šut iz daljine. Sa više od 25 metara levom nogom zahvatio je loptu tako dobro da je pogodila same rašlje protivničkog gola i odvela “Kabel” ponovo u Vojvođansku ligu.

Klupske boje su im crveno crne!
Prema zvanicnim informacijama stadion je kapaciteta 3000 mesta!